U aktuelnom vremenu, kada je čovek kao individua više no ikad zapljusnut subjektivnim i objektivnim problemima s jedne strane, i "brzim i lakim" rešenjima sa druge, mišljenja smo da bi stanovnici Srbije i okruženja trebalo da imaju alternativu u vidu štiva koje ima dokazanu praktičnu upotrebljivost a rezultat je rada priznatih stručnjaka.
Ediciju Obala smo zamislili kao pitomu obalu na koju čitalac – putnik pristaje kako bi se okrepio, prošetao, razmislio ili možda samo ćutke posmatrao reku pred sobom. Čitalac - putnik se potom vraća u svoj brod i nastavlja put, spremniji da pribrano i otvorenih očiju dočeka sve što ga čeka na putešestviju zvanom Život.
Stručne teme izdanja prilagođene su široj čitalačkoj publici a korak-po-korak uputstva omogućuju kvalitativne životne promene osobama suočenim sa stresom koji donosi savremeno doba. Izbor izdanja određen je procenom oblasti za koje smatramo da su u Srbiji i okruženju trenutno nedovoljno razvijene. Povratne reakcije čitalaca ohrabrile su nas da nastavimo putem kojim smo krenuli, odnosno putem koji podrazumeva odricanje od zavodljivih naslova lake psihologije u cilju posvećivanja kvalitetnim, konkretnim i pre svega korisnim delima iza kojih ćemo kao izdavačka kuća i kao pojedinci u svakom trenutku moći da stanemo.
Kada je u pitanju Obala - naš cilj je da na srpskom jeziku predstavimo najbolja svetska izdanja iz oblasti psihologije i samopomoći.
Uvod
Osnovni stav zastupljen u ovom priručniku jeste da je najdelotvorniji pristup tretmanu paničnog poremećaja, fobija ili bilo kog drugog problema sa anksioznošću, onaj kojim je obuhvaćen pun opseg činilaca koji doprinose ovim stanjima. On se zasniva na pretpostavci da ne možete jednostavno dati nekom pravi lek i očekivati da panika i generalizovana anksioznost nestanu. Niti se možete ograničiti na problem uskraćenosti u detinjstvu, tako što ćete raditi sa nekim na emocionalnim posledicama lošeg roditeljstva i očekivati da problemi nestanu. Neki terapeuti i dalje se prema anksioznim poremećajima odnose kao prema isključivo psihijatrijskim stanjima koja se mogu izlečiti lekovima, kao prema razvojnim poremećajima ili kao prema problemima ponašanja. Ali, poslednjih godina nastaje trend napuštanja takvih jednostranih pristupa...
Oporavak - Sveobuhvatan Pristup
Ljudi koji pripadaju zapadnoj civilizaciji danas su mnogo više izloženi stresu nego u ranijim periodima tokom istorije, tako da upravo stres objašnjava porast učestalosti anksioznih poremećaja. Iako su ljudi oduvek živeli u stresnim socijalnim uslovima (ratovi, glad, kuga, ekonomska depresija itd.), postoje dva razloga zbog kojih je opšti nivo stresa sada viši nego ranije...
Relaksacija – kompletno poglavlje
U osnovi svakog programa za prevazilaženje anksioznosti, fobija ili napada panike nalazi se rad na sposobnosti da se opustite. Mnoge od drugih veština opisanih u ovoj knjizi, kao što su desenzitizacija, vizuelizacija i menjanje negativnog unutrašnjeg govora, oslanjaju se na vaš kapacitet da postignete duboku relaksaciju. Opuštanje uz TV ili u kadi na kraju dana nešto je što nam pomaže da rasteretimo um. Ove aktivnosti, bez sumnje, mogu biti opuštajuće. Vrsta relaksacije koja zaista ima efekta kada je reč o anksioznosti jeste redovno, svakodnevno upražnjavanje neke forme duboke relaksacije. Duboka relaksacija odnosi se na specifično fiziološko stanje koje je potpuno suprotno načinu na koji vaše telo reaguje kada je pod stresom ili tokom napada panike. Ovo stanje prvi je opisao Herbert Benson 1975. godine kao relaksacioni odgovor.
Preuzmite kompletno poglavlje » 
Zdravstvena stanja koja doprinose anksioznosti
Vaša anksioznost verovatno je rezultat ne samo jednog prepoznatljivog uzroka, već sadejstva različitih fizičkih, psihičkih i faktora koji se odnose na način života. U ovom poglavlju razmotrena su uobičajena zdravstvena stanja koja mogu da pogoršaju anksioznost ili opterete vaš organizam i tako vas učiniti još podložnijim efektima anksioznosti.
U takva stanja ubrajaju se: insuficijencija nadbubrežne žlezde, poremećaj funkcije štitaste žlezde, kandidijaza, intoksiciranost organizma, premenstrualni sindrom, menopauza, sezonski afektivni poremećaj i nesanica.
Hipoglikemija i alergije na hranu, o kojima smo govorili u 15. poglavlju, mogu imati slične efekte. Da bi se adekvatno pristupilo problemima sa panikom, fobijama, generalizovanom anksioznošću ili depresijom, važno je pozabaviti se i ovim stanjima budući da neka od njih ili više njih mogu da pogoršaju vaše anksiozne tegobe. Ova lista ni u kom slučaju nije kompletna i ne obuhvata sva stanja koja mogu da komplikuju anksiozne poremećaje – ona sadrži samo neka od stanja sa kojima sam se najčešće sretao u praksi. Neka od ovih stanja lako su uočljiva, dok druga nisu. Znaćete da imate problem ako ne možete da spavate ili patite od premenstrualnog sindroma, ali ni vi (ni vaš terapeut) ne morate biti svesni stanja kao što su insuficijencija nadbubrežne žlezde, kandidijaza, intoksiciranost organizma, poremećaji funkcije štitaste žlezde ili sezonski afektivni poremećaj.